Хари Халер – жаргонски речено чудан човек монотоног стила живота. Човек који воли књижевност и класичну музику. Четрдесете су године у којима је човек најстабилнији знајући где је, али се у Харијевом случају то знало одавно. Нема ни жену ни децу, нема породицу. Зашто? Питање на које ни сам Хари вероватно не би дао адекватан одговор. Но њему се допада живот вука самотњака…или можда не? Једно вече, једна крчма, једна књига, једна жена… Фактори који могу променити цео живот, као у овом случају. Колика је могућност да Хари Халер баш те вечери баш у тој крчми упозна човека који му даје књигу која Харија подстиче на самоубилачке мисли? Зашто је странац њему дао књигу? Шта је Хари у њој прочитао? Да ли је почео да размишља о сопственом идентитету на неки црњи начин? И као шлаг на торту долази позив на вечеру од професора ког Хари познаје. Очај који га је обузео током вечере утопио је у тој истој крчми где је добио књигу. Разочарао га је професор или пак професорова жена? Нисмо сигурни. Али наравно, као и прошли пут, у истој крчми, упознаје некога. Зачкољица у свему томе је, па, жена. Хермина! Дивно име за жену која нашег јунака у потпуности разуме, која га упознаје са лепотом плеса, џеза и лепотом Марије која постаје Харијева љубавница…Компликовано? Апсолутно! Разговор са Моцартом и одраз убиства Хермине у „магичном позоришту“, Харијево схватање хумора као решење његових проблема? Нове љубавнице? Смех у животу једног степског вука? Одраз Харијеве психе? Да, дефинитивно је чудно, чак и тешко за поверовати али не толико колико је занимљиво. Бес, туга, очај – емоције које преовладају читаоцем док аутор не одлучи да помрси конце. Радост, збуњеност и срећа су плод који наступа након тоталног помршења тих конаца и врхунца којег је аутор „бацио као бомбу“ на читаоце.
Херман Хесе
Роман који буди од оних најдубљох и најцрњих мисли, до оних које ми сами не разумемо. Роман који подстиче на кризу да ли смо оно што желимо да будемо, а опет можда са друге стране, не желимо ништа. Ништа у овом роману вас неће држати на једној равној линији. Смејаћете се у трену када и Хари, а већ следећег постајете део конверзације са невероватним Моцартом… Прочитајте!
Марија Маринковић, Е41
Оставите одговор