АДОЛЕСЦЕНЦИЈА (адолесценција – лат. адолесцере – постати зрео, сазрети) је период сазревања (10 – 24 год.), и време брзих промена и супротности. Главна карактеристика адолесценције су брзе промене – телесне, полне, интелектуалне, као и промене у околини које се манифестују кроз нове захтеве које друштво поставља пред адолесцентима.
Адолесценција је период када млада особа развија осећај властитог идентитета и постепено гради своју „животну филозофију“. Велики и озбиљни задаци који се постављају пред младом особом, услед наглих физичких и психичких промена, отежавају јој да одмах обухватити сва осећања у јединствени идентит. То је разлог због којег адолесценти често испробавају различите улоге, како би пронашли ону која им највише одговара.
Проблем идендитета, иако доминантан у адолесценцији, почиње да се формира од рођења. Овај процес може да буде релативно једноставан или сложен, краткотрајан или дуготрајан, испуњен задовољством или мучан, успешан или неуспешан, зависно од много фактора. Родитељи имају важну улогу у потпомагању или ометању развоја јаког осећаја идентитета.
Адолесценти ништа не раде половично. Они улажу целог себе у оно о чему размишљају и оно што раде. Пуни су енергије и живот им је испуњен новим интересовањима и пријатељствима.
Родитељи имају важну улогу у овом периоду живота свог детета јер о многим питањима и темама која се отварају током адолесценције, важно је разговарати у саосећајној, топлој и поузданој атмосфери. Веома је важно да млада особа у овом најбурнијем периоду свог живота, добије тачне информације и корисне савете које ће јој помоћи да преброди одређене ситуације или периоде.