Осам мудрих поука др Светомира Бојанина о васпитању деце

Што га више заштићујеш, мање га штитиш

Један од највољенијих и најутицајнијих дечјих психијатара у овом делу Европе, проф Светомир Бојанин (1932-2024), дечији психијатар, био је српски неуропсихолог и један од утемељивача неуропсихологије развојног периода и знаменити дечији психијатар.
Из његовог огромног опуса издвајамо осам мудрих поука о васпитању детета:
Деца се васпитавају гледањем
“Дете мора да нас упија кроз живот. Нико још није васпитавао своју децу упутствима. Ниједан родитељ није рекао својој деци да краду, да се бију по утакмицама, а деца то све раде. Према томе, реч је о једном другом квару у васпитном процесу. Ако се тата и мама свађају, а онда кажу детету да буде учтиво и да се не свађа и да буде пристојно, то је бесмислено! Проблем је у томе што се деца васпитавају гледањем.”
Како се понашамо, томе васпитавамо
“Како се понашамо, како изгледамо, томе васпитавамо. Да ли ми перемо зубе, или само захтевамо да дете пере зубе? Да ли ми перемо руке пре и после јела, или то само захтевамо од детета? Ако ми то не радимо а тражимо од детета, онда смо у конфликту, и нити оно верује нама, нити ми њему верујемо.”
Што га више заштићујеш, мање га штитиш!
“Морамо знати шта дете може, шта можемо да му дозволимо. Са стрепњом, али ипак морамо.
Кад да престанемо да бринемо? Не можемо да престанемо. Али морамо престати да сметамо детету да одрасте. Што га више заштићујеш, мање га штитиш!”
Морамо покушати да деци осладимо учење
“Ми морамо децу терати да уче. Али морамо знати и да ће деца бити успешна само ако то и заволе. Морамо покушати да деци осладимо учење, да она хоће да уче! Није исто да ли ми дете само ‘малтретирамо’ да учи, или ми с њим заједно учимо. Никада не треба рећи детету:’Ииди учи, иди ради!’ Ако смо успели да га мотивишемо, само ће хтети да ради. Ако нисмо успели, морамо га терати. Каже се: ‘Немој да затиреш стари бунар док зидаш нови’. Док не будемо нашли неке праве моделе, не смемо да запустимо оно што смо бар досада имали.”
Нису проблем фабрике играчака него наше страсти
“Нису проблем фабрике играчака него наше страсти и неодмерености, због духовне лењости да се потрудимо, да се разумемо бар с онима које волимо, а коју, као родитељи, демонстрирамо нашој деци сваког дана од јутра до вечери. Од понашања нас родитеља и одраслијих особа у окружењу зависи да ли ће наше дете од гумених пушака и тенкова градити ограде између којих ће да ‘храни’ или ‘лечи’ јелене, зечеве или шимпанзе, како је и то, истини за вољу, могло да види на ТВ програмима, или ће с тим стварима јуришати да убија суседе.”
Ако му  не понудимо наше врбице, уочиће их код других
“Ако му ми не понудимо наше врбице и наше заставице, за којима жуди својим целим бићем, уочиће их код неких других људи из окружења или на маркетиншким тезгама оних који их своде у службу куповине и продаје роба и трендова, сводећи свој животни смисао на ту празнину постојања, чија узалудност никако није лишена убијања и крви.”
Похвалимо га не кад победи другог, већ себе
“Много је важније дете похвалити кад уради нешто добро, него изгрдити га кад је урадио неко зло. То зло ће да усахне, да увене, ако за све што је добро радио, наиђе на похвалу и на наше радовање. Треба да га похвалимо не кад је победио другог у нечему, већ кад је победио себе, ако је данас бољи него јуче.”
Развод је увек распадање целине за дете
“Развод је увек распадање једне целине за дете. Врло је важно да родитељи, ако воле своју децу и ако морају да се разведу, не смеју једно о другом да причају детету ружно. Дете мора да зна да га његови тата и мама воле и да су они за њега најбољи на свету. Тамо где тата и мама пакосте једно другом, значи да користе дете за своје личне потребе и зависности.”