Љиљана Хабјановић Ђуровић
Младог човека, још недовољно формираног, лако је одвући у девијантна понашања као што су алкохолизам, наркоманија, проституција, криминал, секта…Разлози односно узроци девијантног понашања могу бити различити: скопчани са одрастањем, породичним проблемима, преиспитавањем себе самога или пак, са лошим материјалним положајем. Међутим, шта год да је младе довело до девијантног понашања, како би се извукли из ових пошасти данашњице, не треба их осуђивати, већ им пружити сву потребну подршку и помоћ како би се са оваквим негативним појавима изборили и вратили на прави пут. Таква врста помоћи и подршке, најпре, би требало да се пружи у породици, од стране родитеља.
„Били су слично обучени. Сви у црном, и окаченим металним привесцима различитих облика који су висили са црних кожних пертли. Погледе су размењивали као поруке. Разумели су се у пола речи, као да говоре неким шифрованим језиком“
„Били су све што он није…Ани нису му се подсмевали, већ су га храбрили да буде као они. Да се осмели, да се усуди“…“Осећао је да је посвећен у неку велику и важну тајну. Урадио је оно што се не сме. Оно што му бране, родитељи. И осећао се због тога тако добро!“
„Који је то тренутак када крене да се растеже и тањи она нит којим мајка и дете остају везани и пошто се пресече пупчана врпца? Када то почне?Како?Можда оног часа када дете које је до тада непрестано ишло за мајком пожели да се, уместо са њом, игра са другом?Или када први пут затвори врата своје собе? Или када пита: „Зашто ја морам да будем као ти и тата“ и пркосно истури браду?”
Да ли су они што нам се представљају као пријатељи и понуде нам „слободу“ уистину наши прави пријатељи или је то само привид слободе а да нам истинску слободу могу дати само они који нас воле? Шта када се дете отуђи од породице и буде заведено учењима секте“? Шта када брижна и посвећена мајка, најзад, добро погледа своје дете, које је веровало у Пинокиа и Добру Вилу и у његовим очима први пут сретне очи странца; када то истом детету принца таме постану идол а смрт љубав? Шта када се мајка пренеражена запита где је нестало оно дете које је годинама одгајала? Када се запита шта би урадио тај странац у кога се претвара њено дете.
„Нису то само биле речи. Био је то и тон. Начин на који ме је погледао.Ти нетрпељивост! То непријатељство! Ко да сам ја неким својим хиром његовог оца отерала од куће“
Шта у том тренутку мајка може? Шта мајка сме?
О томе, о духу времена у коме живимо, о разарајућем утицају секти на породицу, али и о безусловној љубави мајке према детету говори роман Онда је дошла добра вила Љиљане Хабјановић Ђуровић. Ко је добра вила која ће залуталог и заблуделог сина вратити на прави пут?
Ово је истовремено и књига о тајнама и мудрости, о моћи и немоћи, о поразима, нади, али и дубокој, истинској вери.
Јована Глишић, Е41
Оставите одговор