Наша школа се поноси бројним успешним бившим ученицима који су својим радом, знањем и посвећеношћу изградили значајне каријере. Један од њих је и др Марко Д. Петровић, научни саветник Географског института „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности и ванредни професор на РУДН Универзитету у Москви.
Марко је рођен 14. августа 1986. године у Смедеревској Паланци. Након завршене основне школе у родном граду, средње образовање наставио је у Економско-трговинској школи у Сопоту, где је похађао смер туристички техничар и школовање завршио са одличним успехом, 2005. године. Управо су интересовање за туризам, географију и друштвене процесе, које је развио током средњошколских дана, усмерили његов даљи академски пут.
Школовање је наставио на Природно-математичком факултету у Новом Саду, на Департману за географију, туризам и хотелијерство, где је дипломирао 2009. године. Већ наредне године завршио је мастер студије, а 2014. године одбранио докторску дисертацију и стекао титулу доктора геонаука. Своје научно усавршавање наставио је и у иностранству – постдокторске студије je завршио 2020. године на Универзитету Висконсин у Медисону (САД).
Од 2014. године запослен је у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ у Београду, где данас има звање научног саветника. Поред тога, ангажован је као почасни научни саветник у Кауфман лабораторији на Универзитету Висконсин у Медисону, а од 2023. године ради и као ванредни професор на Департману за регионалну економију и географију РУДН Универзитета у Москви.
Током своје досадашње каријере учествовао је у бројним међународним научним пројектима који се баве друштвеном географијом, развојем туризма, руралним простором, хазардима и локалном привредом у Србији, САД, Русији и Кини. Као гостујући предавач одржао је предавања на универзитетима у Кини, Казахстану, Русији, Турској и Сједињеним Америчким Државама.
За свој научни рад два пута је добио престижну награду „Изврсност у науци”, која се додељује за 10% најреферентнијих научника у Србији. Аутор је више од 220 научних радова објављених у међународним и домаћим часописима, а његова истраживања усмерена су на шире области друштвене и регионалне географије.
Од 2015. године обавља и функцију главног и одговорног уредника научног часописа Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ (категорије M22), а као гостујући уредник сарађивао је са више међународних научних часописа.
Др Марко Д. Петровић говори енглески и немачки језик, служи се руским, ожењен је и отац двоје деце, а тренутно живи у Новом Саду.
Са др Марком Д. Петровићем разговарамо о његовом школском путу, професионалном развоју и саветима за нове генерације ученика.
Како памтите дане проведене у Економско-трговинској школи у Сопоту?
Дане проведене у Економско-трговинској школи памтим по одличном стручном образовању, вредним и преданим наставницима и доброј организацији наставе, а пре свега, по одличном дружењу с другарима из одељења, свакоденевним изазовима и шалама, занимљивим екскурзијама, и по лепим међуљудским односима у школи који су улепшали мој боравак у Сопоту.
Зашто сте изабрали смер туристички техничар и колико је тај избор утицао на ваш каснији пут?
Смер туристички техничар сам одабрао због велике љубави према географији. Та љубав се родила у шестом разреду основне школе и никада ме није ме напустила. J С обзиром на то да не постоји “средња географска школа”, сматрао сам да је туризам нешто најближе географији и нисам погрешио. То је разлог због чега сам уписао смер туристички техничар. Наравно, имао сам велику подршку и разумевање родитеља који су препознали моју одлучност и подржали пресељење из Паланке у Сопот. Образовање у области туризма обједињује знања из географије, али и стручних туристичко-угоститељских и економских предмета, историје, историје уметности, матерњег језика и страних језика. Све наведено је изузетно важно за особе које се баве туризмом. Уопштено посматрано, такав склоп образовног процеса пружа велики дијапазон знања и може помоћи сваком средњошколцу да одабере један од путева даљег, високог образовања.
Да ли сте већ током средње школе знали да желите да наставите академску каријеру?
Наравно да нисам знао. J Веровао сам у себе и своје знање, али нисам имао јасну визију докле ће трајати моје (формално) образовање и да ли ће резултирати академском каријером. Испоставило се да је образовање потрајало још дуги низ година, јер сам постдокторске студије завршио у Америци 2020. године, тачно 15 година након завршене средње школе.
Како је изгледао ваш пут од средњошколца до доктора наука?
Мој пут од средњошколца до доктора наука је био врло занимљив и динамичан. Након пресељења из Сопота у Нови Сад и почетка студирања на Природно-математичком факултету, 2005. године, сусрео сам се с новим искуствима, очекивањима професора, академским принципима и правилима студирања. Признајем да ми је почетак прве године студирања био најтежи, јер још нисам био спреман за нови темпо рада. Међутим, учешћем у раду бројних студентских удружења, организацијом теренских вежби по Србији и иностранству, упознавањем колега, асистената и професора на факултету, врло брзо сам се прилагодио и схватио да ми прија нова животна епоха. Колеге су биле врло драге, али такмичарски настројене, па ме је то додатно мотивисало да се истакнем као активан студент и покажем знање које сам стекао претходних година. Цео труд је резултирао да сам први у генерацији одбранио дипломски рад, мастер рад, а најзад и докторску дисертацију са навршених 28 година живота. Током студирања сам упознао и своју садашњу супругу Ану која ми је велика подршка у интелектуалном и емотивном развоју. Студирање је било врло изазовно, али сада знам да знање, велики труд и добра организација (уз младалачки ентузијазам J), могу да стварају чуда у животу!
Шта вас је највише привукло области географије, туризма и руралног развоја?
Као што сам споменуо, географија је моја велика животна љубав још из основне школе. За то је била највише заслужна моја предана наставница Данијела Марковић из Смедеревске Паланке. У средњој школи, било је такође пуно наставника који су ме снажно инспирисали и извршили велики утицај на моју склоност ка науци и истраживању. Желео бих да истакнем драге наставнике Јулијану Банковић, Љиљану Галић, Виолету Пешић, Предрага Анђелића, а посебно Данку Прокић Влаховић, тадашњу директорку школе и најдражег разредног старешину, упокојеног наставника руског језика, Милорада Петрушића Пекија. Сви наведени наставници су пример квалитетног педагошког приступа, преданости раду и високих људских вредности који могу пружити снажан подстрек младима.
Данас радите у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ. Чиме се бавите у свом научном раду?
Запослен сам у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ од 2014. године и мој научно-истраживачки рад се базира на бројним географским областима, укључујући и туризам. Поред тога, уређујем научни часопис последњих 11 година и то ме врло инспирише јер имам прилику да активно читам најновија научна истраживања из области географије и сродних дисциплина. Учествујем у образовном процесу као гостујући предавач у иностранству, ментор сам студентима докторских академских студија и учествујем у раду на научним пројектима с колегама из Србије и других држава.
Имате искуство рада и сарадње са универзитетима у више земаља. Какво је то искуство и шта вам је донело?
Моје прво академско искуство ван Србије се десило у пролеће 2016. године, у руском граду Јекатеринбургу. Сећам се дана када сам први пут угледао Транссибирску железницу којом тутње возови од Москве до Владивостока. Посетио сам место погибије последње руске царске породице Романов и велелепни центар посвећен првом руском председнику – Борису Јељцину. Био сам крајње фасциниран! У том граду сам одржао прва гостујућа предавања на енглеском језику. Даљи академски пут ме је водио кроз друге руске области, па сам предавања одржао на универзитетима у Чељабинску, Уфи, Ростову на Дону, Саранску и најзад, Москви, укључујући и предавање које сам одржао на чувеном Ломоносов унивезитету у септембру 2025. године. У међувремену, пријавио сам се за постдокторско усавршавање у Америци, па сам боравио на Универзитету Висконсин у Медисону, сарађивао с професорима са америчких ДеПол универзитета и Универзитета у Чикагу. Најновија искуства везујем за посете Кинеској академији наука у Пекингу, Универзитету Бурса у Турској и Евроазијском националном унивезитету у Казахстану.
Од 2023. године радите и као ванредни професор на РУДН Универзитету у Москви. Како изгледа рад са студентима у међународном академском окружењу?
Рад са студентима у међународном академском окружењу је изузетно инспиративан и креативан зато што пружа прилику да се, кроз наставу и одговарање студената, упозна и менталитет, култура и обичаји земље коју посећујем. Пуно сам научио од студената, а рад на РУДН Универзитету који привлачи младе, амбициозне људе из бројних азијских, афричких и латиномаеричких држава, донео ми пуно вредних искустава, знања и нових академских веза с колегама из целог света.
Добитник сте награде „Изврсност у науци“. Шта вам то признање значи?
Награда „Изврсност у науци“ коју додељује Министартво науке, технолошког развоја и иновација је најпрестижније признање које научницима додељује Република Србија. Награда се додељује 10% најреферентнијим научницима у земљи у четири велике научне групе: природно-математичке, техничко-технолошке, друштвене и хуманистичке науке. Имао сам част да сам два пута заредом био први на листи најреферентнијих научника Србије у области друштвених наука. Заиста велика част и мотив за даљи професионални развој.
Који су, по вашем мишљењу, најважнији квалитети које млади треба да развијају ако желе успешну академску или професионалну каријеру?
По мом мишљењу, прва смерница за све младе треба да буду њихови афинитети. Другим речима, ако на пример воле историју, треба да се потруде да буду најбољи историчари на свету без обзира на то колико је нешто “популарно” у друштву или не. Не могу сви бити софтверски инжењери, програмери или инфлуенсери само зато што је то тренутно атрактивно. Треба пронаћи сопствени пут и избегавати пречице. Када се дефинише професионално опредељење, онда следи комбинација вредног рада и континуираног залагања, бројних одрицања, усресређености на циљеве и планирање наредних корака. Ако томе додамо да “срећа прати храбре”, онда је главни савет младима да, поврх свега, буду храбри и одлучни у својој намери да остваре животни успех.
Колико је средња школа важна у формирању интересовања и будућег професионалног пута?
Средња школа је изузетно важна у формирању интересовања и будућег професионалног пута. То је посебан период одрастања када имамо прилику да, бистрог ума, младалачке радозналости, растерећености и потпуне слободе, истражујемо и откривамо живот, себе и своју улогу у окружењу. Средњошколски дани су идеалан период нашег животног пута који нуди бесконачне могућности да оформимо и учврстимо своја интересовања и да се определимо за пут који желимо да стварамо. Не траба никада заборавити да лакши избор данас доноси своје последице сутра.
Коју поруку бисте упутили данашњим ученицима и будућим ђацима наше школе?
Поручујем младима у Сопоту да буду вредни, истрајни, самостални при одлучивању, али да послушају и смернице које им се указују у свакодневници. Упорност је врлина, али не и тврдоглавост. Треба да буду стрпљиви и да сачекају прави тренутак да заблистају. Сваки вредан рад и темељан приступ доносе сигурне резултате. Не треба се плашити, већ имати вере у себе и што је најважније, уживати у путовању које доноси живот. Нек је са срећом!
Животни и професионални пут др Марка Д. Петровића показује куда могу одвести радозналост, предан рад и храброст да се мисли и делује широко. Његова достигнућа у науци и међународном академском окружењу потврђују да се велики резултати граде корак по корак. Поносни смо што је био ученик наше школе и сигурни да ће његова прича инспирисати младе да истрајно следе своја интересовања.
ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА ШКОЛА
Оставите одговор