Наша школа се поноси бројним бившим ученицима који су својим знањем, радом и посвећеношћу изградили успешне каријере у различитим областима. Једна од њих је и Милица Чучковић, некадашња ученица Економско-трговинске школе у Сопоту, данас успешна адвокатица.
Милица је рођена 13. октобра 1995. године у Београду, а одрасла је у Раљи. Основну школу „Цана Марјановић“ у Раљи завршила је 2010. године као ђак генерације. Школовање је наставила у Економско-трговинској школи у Сопоту, где је такође показала изузетан успех и посвећеност, завршивши школу 2014. године као ђак генерације.
Након средње школе уписала је Правни факултет Универзитета у Београду, где је основне академске студије завршила 2018. године. Мастер студије на смеру Интелектуална својина и информационо друштво завршила је 2022. године.
Током студија стицала је значајно практично искуство – похађала је праксу у Трећем основном суду у Београду, као и у Народној банци Србије, у Сектору за контролу пословања банака. Учествовала је и као коаутор истраживачког рада на пројекту невладине организације АСТРА, који се бавио регулисањем радних односа у Србији са циљем превенције трговине људима. Поседује и сертификат Универзитета Кембриџ о познавању енглеског језика на нивоу C2.
Након завршетка студија започела је професионални пут као адвокатски приправник у Београду, где је стекла искуство радећи у више адвокатских канцеларија. Положила је правосудни испит 2021. године, а 2022. године и адвокатски испит пред Адвокатском комором Београда, након чега је уписана у Именик адвоката. Данас води самосталну адвокатску праксу и бави се заступањем клијената у различитим правним областима, са посебним фокусом на право интелектуалне својине.
Са Милицом Чучковић разговарамо о њеним школским данима, студијама, професионалном путу и саветима за нове генерације ученика.
1. Како памтите дане проведене у Економско-трговинској школи у Сопоту?
Прошло је дванаест године откако сам завршила средњу школу, а могу са задовољством да кажем да и данас активно користим знања која сам у њој стекла. ЕТШ Сопот је била мој први избор након завршетка основне школе, а смер који сам одабрала у то време био је огледни. Практична знања и вештине, попут слепог куцања, правилног састављања и форматирања пословних дописа, састављања фактура и вођења пословних књига за мене представљају компаративну предност у односу на друге колеге са факултета, а сада у односу и на друге колеге адвокате. Поред ових вештина, школу памтим и по томе што сам захваљујући макроекономским предметима стекла ширу слику о економији и економској логици, која ми данас помаже да разумем догађаје и кретања на тржишту која утичу и на мој посао.
2. Током основне и средње школе били сте ђак генерације. Шта је за Вас био највећи мотив за такав успех?
Иако сам изузетно захвална на томе што је мој труд препознат, не могу да кажем да ми је стицање титуле ђака генерације било циљ током школовања. За мене је у то време учење било циљ само за себе, а резултати су само пратили моје ангажовање. Верујем да је битно млађим генерацијама пренети идеју да се прави успех постиже превазилажењем сопствених ограничења, постављањем и постизањем личних циљева и развојем личности у правцу који зависи од индивидуалних преференција и квалитета.
3. Када сте одлучили да упишете Правни факултет и зашто сте изабрали управо право?
Мој деда је био правник, мајка је такође студирала права, и претпостављам да је приликом доношења одлуке превагнула ова породична традиција и наклоњеност праву. За студирање на Правном факултету сам имала и добру основу, будући да смо у средњој школи учили о праву све четири године.
4. Како је изгледало студирање на Правном факултету у Београду?
Период студирања памтим као најлепши животни период. Имала сам ту срећу да већ на првој години стекнем пријатеље са којима сам и данас блиска, и то не само са свог факултета. Иако је највећи део времена био посвећен учењу и припремама за полагање испита, не памтим факултет по томе. Познанства која сам остварила далеко су значајнија од стечених знања. Право захтева константно усавршавање, законски и подзаконски прописи се мењају и доста онога што је било део факултетског градива више не важи. Оно што остаје су конекције, људи који вас познају, знају ваше квалитете и увек су спремни да вас препоруче.
5. Током студија сте имали прилику да обавите праксу у суду и Народној банци Србије. Колико су Вам та искуства значила?
Пракса у суду била је обавезан део курикулума, а пракса у Народној банци је нешто за шта сам се определила независно од захтева факултета. И једно и друго искуство допринели су мом професионалном развоју у значајној мери. На суду сам имала прилику да посматрам ток рочишта, пратим излагања адвоката, присуствујем саслушањима и да из прве руке видим на који начин судије и њихови сарадници размишљају и приступају доношењу одлука. На пракси у Народној банци Србије научила сам како функционише један масивни управни орган, економски можда и најважнији део управног апарата. Ту сам такође остварила значајна пријатељства, али сам се након факултета ипак усмерила на приватну праксу јер сам желела да истражим и друге прилике за професионални развој.
6. Данас се бавите адвокатуром. Како је изгледао почетак професионалне каријере?
Факултет се завршио таман када сам се навикла на то да будем студент. Запослила сам се у канцеларији која се бави привредним правом и ту сам радила првих годину дана. За мене је овај период, нарочито у почетку, био изузетно стресан. Приправници у адвокатским канцеларијама често немају фиксно радно време, што се показало као тачно и у мом случају. Међутим, став према послу који се стиче већ на почетку је нешто што адвокат носи са собом и током година које следе, па су и ти почеци за мене били значајни и сада сам задовољна што нисам одустала.
7. Које области права су Вам посебно интересантне у раду?
Бавим се различитим областима права, али интелектуална својина ми је најближа. Волим да радим на заштити брендова и да заступам странке у судским поступцима поводом повреде права интелектуалне својине. Будући да се ради о уској специјализацији, посао ми доста олакшава и то што свега два суда у целој Србији суде у првом степену, и оба се налазе у Београду, па нема дугих путовања. У овој области и судије а и адвокати који заступају супротне стране поседују висок ниво знања неопходног за ову врсту поступака, што спорове чини занимљивим и изазовним.
8. Шта Вам је до сада био највећи професионални изазов?
Не могу да издвојим један догађај или проблем на који сам наишла, а који бих описала на овај начин. Мислим да је у мом послу континуитет највећи изазов. Најважнија ствар у адвокатури је да никада не престанете да се бавите њоме. Посао прати изузетно висок ниво стреса, па је и одржати континуитет тешко. Са годинама стижу и нови изазови, често тежи него претходни. Највећи ослонац у послу а и у животу треба тражити у себи, и сва претходна искуства, како позитивна, тако и негативна, треба да служе као упориште за даљи раст.
9. Колико су рад, дисциплина и упорност важни за успех?
Упорност је потцењена врлина. Дисциплина и рад јесу битни, али бити упоран и остати при свом циљу је, по мени, доста битније. Не могу да кажем да сам увек била дисциплинована у раду, често ми је недостајало мотивације током студија и требало ми је времена да се навикнем на темпо учења на факултету. Било је ту доста успона и падова, далеко од тога да је све ишло глатко и на факултету, а и касније, у послу. Упорност је оно што ме је одржало.
10. Коју поруку бисте упутили ученицима који данас похађају нашу школу?
Немојте се никада поредити са другима. Немојте да се оптерећујете туђим оценама, имовинским стањем, изгледом, тиме ко је мање или више популаран. Сањајте, замишљајте своју будућност, интересујте се за ствари, слушајте различиту музику, гледајте разне филмове, идите у музеје и галерије, у биоскопе… Учите о стварима које вас интересују и мимо школе. Учите језике, језици су јако битни. Идете у добру школу, искористите време проведено на часу на најбољи могући начин, верујте ми да ће вам се једног дана то вишеструко исплатити. Мени већ јесте.
Пут Милице Чучковић од ученице генерације до успешне адвокатице показује колико су знање, рад и упорност важни у изградњи професионалне каријере. Поносни смо на успехе наших бивших ученика који својим резултатима представљају најбољу препоруку наше школе и инспирацију будућим генерацијама које ће тек седети у нашим школским клупама.
Оставите одговор