ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА ШКОЛА

Бити, или не бити… Свој

Данашње модерно доба је обележено многим изазовима али и погодностима.  Сви смо погођени брзим стилом живота, очекивањима, а највише, изгледа, различитим друштвеним диктатима – must have i must be стандардима. Питање је како одолети таквом начину живљења. Ако одаберем старомодни начин схватања друштва, испашћу несхваћена, а то не желим. Треба пронаћи баланс између старог и новог начина живота, што је врло тешко. Много пута сам чула да неко некога исмејава у друштву јер је старомодан. Реч „примитивизам“ се користи код млађе генерације ако не идеш у корак са временом. Бирам да будем пре, на такав начин, „примитивна“ и критикована, него да се вoдим масом.


Униформисаност је свуда присутна: у моди, музици, технологији, козметици. То се примећује у свакодневном животу. Све девојке су исто одевене, нашминкане, слушају исту музику, имају нове скупоцене телефоне. Ако си другачији, онда си, изразићу се сленгом, фејк. Сви знамо шта то значи и колико је нелогично да онога ко није као остали зову плагијатом, копијом! Изопштен си из друштва ако случајно имаш стару одећу, а не фирмиране патике, и слушаш Бајагу, а не Бресквицу. Не желим да се стопим са масом. Хоћу да се по нечему разликујем, да ми живот буде испуњен, а не само празна љуштура. Нећу да будем инфлуенсерка, кажу, то је сада модерно занимање. Само модерно и изазовно, никако продуктивно. Мене занимају неке области које ме терају да учим и напредујем, да будем корисни члан друштва. „Црвени крст“ је организација којој сам се придружила из неколико разлога: учим прву помоћ, у друштву сам квалитетних предавача и ученика, ту је приказана хуманост на делу… Нема лепшег осећаја од тога  када некоме спасеш живот. Дати крв је племенито и корисно, како за пацијента, тако и за даваоца. Такве ствари су мени примарне. Све остало дође и прође! Лепо је забављати се, играти игрице, али не увек и не по сваку цену. Изазова је много и биће их увек, ти буди паметан и нађи баланс! И то тако да будеш задовољан и ти и сви које волиш. На крају поручујем својој генерацији: будите своји, креирајте своју будућност како вама одговара, а не другима. Слушајте Моцарта, ако ви желите, иако није у моди – оплеменићете своју душу посебним емоцијама. Будите другачији, можда је тешко, али вреди!
 
Маја Станковић, К44

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *