2013/2014 Будимпешта - Праг - Беч
ЈЕСЕН У ЕВРОПИ
- Не заборавља се оно што вреди и што животу даје смисао! Отићи, доживети, видети! Изаћи из свакодневнице и животарења и ускочити у аутобус пун насмејаних, ведрих главица у непознато и неистражено. Е, то вреди!
- Ја сам пробала. И доживела…
- Од ког утиска кренути?
- Паковала сам ствари за пут и расправљали са другарицама из одељења колико хаљина понети. Понећу три, не две! Извади, врати! Ух! Ма, старке су закон, штикле ћу оставити мами.
- Јутро испред школе. Гужва кофера који се сударају и претурају, а нама погледи лете од родитеља до другара. Не зна се ко је узбуђенији. Ми или кофери?
- Време никакво, хладно, мрачно, кишовито. А то нико не примећује. На правој паузи, шћућурени испод кишобрана, никада ведрији и насмејани. Па, не може нам време покварити расположење! Наше расположење ће утицати на време, не оно на нас! И појави се сунце, а у аутобусу песма.
- Сунце нас је дочекало и у Будимпешти. Кренули смо у панорамски обилазак града. Била сам потпуно фасцинирана свим: грађевинама, кочијама окићеним чипком, кочијашима у народним ношњама…
- А онда се спустила ноћ и моје прво крстарење. Цели Дунав је био ишаран златним светлима великог града и испресецан са девет величанствених мостова од којих је сваки са собом носио јединствену причу о свом настанку. Ноћ је била та која је својом тамом сакрила неке, а увеличала друге делове града. Будимски дворац и Зграда парламента су грађевине које су ме на први поглед очарале својим величанством и раскошним осветљењем. Ветар и хладноћа нам уопште нису сметали, ми смо уживали.
- Други дан смо прошетали Ваци улицом, најдужом улицом са безброј радњи, кафића и суверницама, толико дугом, да док су неки мало шетали други су се мало губили по њој. Но, све се добро завршило и убрзо смо се запутили ка Прагу.
- А у Прагу, дискотека! Најбрже могуће смо се спремили јер се атмосфера лудог провода осећала још у хотелу. Облачи, свлачи, штикле, патике, шта изабати и не погрешити? У замраченој дискотеци више и није било битно ко је шта обукао, сви смо се добро забавили.
- Ујутро је Будимпешта већ била заборављена. Праг је диван, пун живота, догађаја, са много лепих историјских и културних споменика. Обишли смо Краљев двор и присуствовали смени страже. Спустили се у град, на Карловом мосту замислили жељу а на Староградском тргу видели Астроносми сат и дванаест апостола (фигурице које се крећу и излазе на сваких сат времена). И још један испуњен дан.
- Четврти дан смо провели у Дрездену, граду на реци Елби на југоистоку Немачке. Чињеница да је он био готово сравњен са земљом крајем Другог светског рата ми је била невероватна јер све оне велелепне барокне грађевине одају утисак да од времена свог настанка нису ни дотакнуте, имају свој стари сјај.
- Остатак дана смо провели у шопингу, који смо сви жељно ишчекивали. Са пуним кесама, помало уморни од дуге шетње али заовољни вратили смо се назад у хотел. Вече је опет било резервисано за дискотеку, а провод већ загарантован.
- Следећи дан смо се запутили ка нашем крајњем циљу – Бечу! Хм, јединствен град, различит од свих претходних, са дивним архитектонским и културним наслеђем. Као што су дворац Белведере и Шенбрун који блистају у својој раскоши и поседују тајанствени шарм претходних векова.
- Још једна ствар коју у Бечу нисмо смели да пропустимо био је Пратер. Управо у њему смо провели наше последње вече екскурзије. Вриска, цика и смех допирали су са свих страна. Некима се мало мантало, некима повраћало, али је за све нас ово било једно јединствено искуство.
- Ујутро нас је очекивао повратак назад, поново сва та насмејана лица, сада пуна приче, задовољна и срећна, крећу пут својим кућама. Ово је вредело видети, доживети и осетити. Једно заиста незаборавно искуство које ћу памтити заувек.
- Никола Новић, ПА33