Драги ученици, родитељи и колеге,

памтимо и лепша пролећа него што је ово сада али не би требало да бринемо, биће их поново сигурно.   Догодила се вирусна пандемија и скоро све државе света су промениле начин свог функционисања  да би своје становништво заштитиле од обољевања.  Тренутно смо сви у некој врсти изолације и већи део дана проводимо у својим кућама, са својим породицама. Школа ради на неки мало другачији начин, неки родитељи раде, неки не одлазе на посао а неки раде као и ми, на даљину, користећи модерне технологије.  Ситуација у којој смо захтева велике психолошке напоре како бисмо се снашли добро и били јачи и снажнији када се све ово заврши. Можда најзгодније време за сећање на чувеног психијатра и психотерапеута  Виктора Франкла и његову реченицу: “Оног  тренутка када више нисмо у могућности да променимо околности, позвани смо да променимо себе.” Како смо то позвани  да се променимо и прилагодимо овој невероватној ситуацији?  Ево неких предлога:

  • Друштвена смо и емоционална бића и социјални контакти и активности су храна за нашу душу. Због овога нам, између осталог, препоручена социјална изолација веома тешко пада. Али срећом, није нам потпуно одузета могућност међусобне подршке и утехе. Негујмо сада односе на алтернативне начине – дружимо се нпр. преко Viber-a или WhatsApp -а са драгим пријатељима. Може и као део нове дневне рутине уз јутарњу или поподневну кафу.
  • Сви имамо потребу како за повезаношћу са другима, тако и за повезаношћу са собом. Не заборавите на активности и ритуале који вас враћају себи.
  • Успоставимо нову дневну структуру и обавезе, уколико су старе нестале – рутина нам улива осећај сигурности, контроле и сврсисходности. Придржавајмо је се колико год можемо. Направимо увече план за наредни дан, тиме умирујемо осећај неизвесности.
  • Радимо домаће задатке, пишимо пројекте, правимо презентације, помажимо онима који се теже сналазе са градивом. Тиме ћемо своје обавезе савесно и на време испуњавати и време после завршетка наставе сврсисходно користити.
  • Ограничимо време провдено у слушању вести и пријему нових информација – нпр. 2x дневно послушајмо вести, мимо тога фокусирајмо се на друге ствари – филмове, књиге, разговоре, друштвене игре са укућанима (карте, јамб, потапање подморница, занимљива географија, пантомима, асоцијације…).
  • Бринимо се лепо о нашим телима, спремимо их за сасвим известан стрес: вежбе, унос хранљивих намирница и воде. Уз мрдање, истезање, удах-издах, свестан покрет, ослобађамо се негативности и притиска. Са себе повремено “стресимо” нагомилан стрес кроз плесање, скакање, викање у јастук, прескакање конопца…
  • Када год се запитамо “да ли би сада опет требало да оперем руке, да не претерујем” – урадимо то. У овом моменту, појачана хигијена је чин одговорности и бриге према себи и другима. Не заборавите и на дезинфекцију површина које се често додирују – кваке, рукохвати, славине, столови, тастатуре, мишеви, даљински, радне површине, столице, подови… Одржавање хигијене руку и домаћинства, такође нам даје неопоходан осећај контроле и умирења.
  • Помозимо ближњима на начин на који можемо, било да је у питању кеса намирница за старије или телефонски позив потиштеном пријатељу или члану породице. Пружање помоћи другима децентрира нас од претеране фокусираности на себе, сопствене страхове и бриге, и даје нама и другима осећај задовољства, заједништва, повезаности.
  • Не инсистирати на томе да се осећамо добро. Не можемо се тренутно осећати добро. Напети смо, забринути, уплашени, љути. То је једино нормално у датим околностим и то је у реду.
  • Посматрајмо своје непријатне емоције. Дајмо себи дозволу да их осећамо. Не инсистирајмо да нестану. Нека су, ту негде, док се бавимо другим стварима. Можемо их ту и тамо проанализирати и повезати са неким стварима, али не претерано. Није време за дубиозе.
  • Не дозволимо непријатним осећањима да нас поседују – имамо ту способност и моћ, чак и у моменту када их осећамо. Обратимо пажњу да људи око нас не страдају због њих. Преобразимо их у неку активност, физичку, креативну, у повлачење у другој соби, дворишту или путем телефонског разговора са особом са којом ћемо о њима причати.
  • Затражимо подршку пријатеља или породице онда када нас непријатне емоције преплаве, а дешаваће се да нас преплаве, немојмо то себи пребацивати. “Видимо се” са пријатељима на Viber/ WhatsApp кафи, јер где има емоционалне повезаности – умирују се страхови и анксиозности.
  • Не бавимо се претерано тешким психолошким темама тренутно. Не пакујмо себи додатни терет, поред овог који свакодневно носимо. Чувајмо емоционалну снагу за предстојећи психо-физички маратон.
  • Не заборавимо да дишемо!
  • Не заборавимо да у овоме нисмо сами.
  • Не заборавимо на ствари у нашим животима које су добро и које функционишу.
  • Чувајмо наш здравствени систем и здравствене раднике бригом о себи и својим ближњима.
  • Посебну пажњу, емпатију и стрпљење покажимо добрим људима захваљујући којима живот напољу и даље не стаје. Поштујмо и њихов лични простор тако да се осећају безбедно и достојанствено, поштујмо и њихово право на забринутост и страх, не замеримо ако нешто непримерено “излети”. Помозимо им када и колико можемо, дистанцом, конкретном помоћи (маском, рукавицама), лепом речју.

Ако изразито патимо и не дамо се умирити ни на који начин, обратимо се професионалцима. Информације и контакте служби, институција, психотерапеута и психотерапеута под супервизијом, који ће вам бесплатно помоћи,  можете пронаћи овде:

https://savezpsihoterapeuta.org/wp-content/uploads/2020/03/Savez-društava-psihoterapeuta-COVID19-1.pdf

Уколико то желите, јавите се на мејл адресу  nikica.trkulja@gmail.com , како би се организовали за разговор преко Viber-a или WhatsApp-а.

До скорог виђења,

пуно поздрава!

Ваш психолог,

Никица Тркуља

 

Школски психолог и његова улога у школи

Посао школског психолога је да својим стручним знањем и активностима унапређује образовни и васпитни рад у школи, пружа стручну помоћ ученицима, родитељима и наставницима и доприноси хуманизацији свих облика образовно-васпитног рада и школске средине. Индивидуално и групно ради с ученицима на њиховом оспособљавању за усвајање рационалних метода учења , коришћења литературе и оспособљавању ученика за самообразовање у складу са њиховим когнитивним, конативним и емоционално-социјалним карактеристикама.

Школски психолог посебно ради на стварању оптималних услова за лични и професионални развој ученика и унапређивању њиховог менталног здравља (превентивни рад) и у том смилу ширењу и обогаћивању знања из психологије и менталне хигијене код наставника, ученика, родитеља. Обавља психолошко саветовање с ученицима, родитељима и наставницима, доприноси стварању позитивних интерперсоналних односа међу ученицима и ученицима и наставницима.